Dogodilo se nedavno ...

:: 04. februar ::
U biblioteci Centra za kulturu, odrzana je promocija knjizevnog stvaralastva, Miroslava Todorovica iz Beograda. Sudija, advokat, knjizevnik, govorio je o svojim delima «Sudija smrti» i «Hohstapler».
:: 03. februar ::
Centar za kulturu je priredio promociju zbirke «Pesme za klinke i klinceze» autora Aleksandra Kamenovica, nastavnika u penziji iz Kladova. Na promociji su govorili; recezent - prof Svetozar Dimitrijevic i direktor Centra za kulturu Kladovo – Zaklina Nikolic.
:: 27. januar ::
U Domu kulture je svecanom akademijom obelezen Sveti Sava i 40 godina srednjeg obrazovanja u Kladovu. U programu su ucestvovali ucenici Srednje skole «Sveti Sava» i Tehnicke skole. U galerijskom prostoru postavljena je izlozba crteza ucenika.

:: 2005. godina ::

:: 17. novembar ::
Povodom 19 vekova od izgradnje «Trajanovog mosta», Centar za kulturu Kladovo je raspisao nagradni likovni konkurs na temu «Trajanov most».
:: 14. novembar ::
Povodom 30 godina likovnog stvaralaštva, samoukog slikara, Miljevic Radeta – Laleta iz Kladova, svecano je otvorena izložba slika.
:: 12. novembar ::
Povodom 10 godina rada Alijase «Srbija-Francuska», u Domu kulture je priredena svecana fotodokumentaciona izložba Alijasne, kao i pozorišna predstava «Kaleiodoskop» sinteza svih predstava «Danubius teatra» iz Kladova.
:: 09. novembar ::
Prigodnim priredbama ucenika, svecano je obeležen znacajan jubilej – 170 godina školstva u opštini Kladovo, kao i dan Osnovne škole «Vuk Karadžic» Kladovo.
::05. novembar ::
Priredena je izložba radova 6. Umetnicke kolonije Kladovo. Ucesnici kolonije; Zdravko Mandic iz Zrenjanina, Vladimir Spasic iz Sombora, Milorad Đokic iz Kruševca, Milorad Maravic iz Kraljeva, Đorše Simic iz Kraljeva, Dragoslav Husar iz Panceva, Miroslav Jovancic iz Subotice, Radule Boškovic, Danijel Babic, Mileta Leskovac, Šandor Šlajf, Lidija Jelic, Zvonko Tilic, i Isidora Coban iz Novog Sada, Mira Brika iz Novog Sada, i Dragoljub Stajkovic iz Kobišnice.
:: 01. novembar ::
U galeriji je svecano otvorena medunarodna izložba grafike, pod nazivom «Grafika podunavskih zemalja». Izložene su grafike autora iz deset evropskih država.
::01. novembar ::
Poceo je sa radom Dom kulture, nakon tromesecne pauze, koja je usledila zbog izvodenja gradevisnkih radova u tom objektu.
::24. oktobar ::
Biblioteka Centra za kulturu sa 50. Medunarodnog Sajama knjiga, obezbedila je nove naslove. Naime, kupljeno je 243 novih naslova u 462 primeraka.
::22. septembar ::
Arheolog, Gordana Karovic, u ime Republickog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, urucila poklon u ivdu pakte knjiga, direktoru Centra za kulturu Kladovo - Žaklini Nikolic. Paket cini oko 40-tak izdanja Zavoda i služice za potrebe gradske biblioteke

::04.10.2005:: Tradicionalnu akciju «oktobar mesec knjige» u centru za kulturu u Kladovu docekuju sa zatvorenim vratima na gradskoj biblioteci. U domu kulture pod cijim krovom se , osim biblioteke, nalaze bioskopska i pozorišna sala sa 350 mesta, uveliko traju obimni poslovi na rekonstrukciji ovog zdanja podignutog pre tri decenije. Popravlja se krov koji je godinama prokišnjavao. Istrulele scenske daske na pozornici novim drvetom zamenjuju radnici zanatske radnje «Iva» iz Zajecara, a postavljaju se i novo ozvucenje i rasveta. Oko 25. 000 knjiga poredjano je na nepregledne gomile i od maltera i moleraja, zašticeno neprozirnim najlonima.
Kompanija «Djerdap» za sredjivanje ovog modernog hrama kulture u Kladovu izdvojila je dva miliona dinara. Sa radovima na krovnoj konstrukciji i u unutrašnjosti se zbog ucestalih kiša, tako da je, umesto 1. oktobra, rok za kompletno sredjivanje doma kulture i njegovo ponovno otvaranje, pomeren za mesec dana kasnije.
Žaklina Nikolic, direktor napominje da zbog renoviranja gradske biblioteke najviše nevolja imaju ucenici osnovnih i srednjih škola, jer su ostali bez obaveznih knjiga za lektiru. Na razumevanje i strpljenje pozvani su i ostali clanovi biblioteke kojih na odeljenju za decu i odrasle ima oko hiljadu.
Kladovski bibliotekari, cekajuci da uskoro opet popune prazne police razlicitom literaturom, ipak, ne sede skršetnih ruku. Pripremaju se za Oktobarski salon knjige u Beogradu gde ce nabaviti nove naslove. Njihov broj ce , umnogome, i ovog puta zavisiti od donatora, ljubitelja knjige.

::02.10.2005:: Istorijski arhiv iz Negotina predstavio je u Kladovu najnoviju knjigu iz svoje izdavacke delatnosti pod nazivom "Popis stanovništva i imovine Sreza kljuckog iz 1863. godine " koju je priredio Božidar Blagojevic, dugogodišnji direktor ove institucije.
Ova istorijska knjiga o varoši Kladovo i 19 naselja daje presek sociološke strukture ovdašnjeg stanovništva u drugoj polovini 19. veka sa nizom zanimljivih podataka o broju domacinstava, familijama, zanimanjima , imovnom stanju iskazanom u cesarskim dukatima, a godišnjem prihodu u talirima.
"Rec je o vremenu druge vladavine kneza Mihajla Obrenovica, odmah po oslobodjenju srednjovekovne tvrdjave Fetislam (odbrana vere) od turske vlasti i nastojanju ovog vladara da Srbiju uvede u red uredjenih evropskih država. Izneti podaci znacajni su ne samo za današnje, vec i buduce generacije, jer sežu u prošlost sve do šestog kolena i predstavljaju kljuc sadašnjih prezimena stanovništva na desnoj obali Dunava", naglasio je v.d. direktor negotinskog Arhiva Miodrag Velojic.

Štampanje svojevrsnog rodoslova starosedelaca Kladova pomogli su Ministarstvo kulture Srbije, SO Kladovo i JP "Djerdap".

03. decembra, Centar za kulturu Kladovo, priredio je promociju filmskog dokumentarnog projekta pod nazivom “Trajanov most – 19 vekova kasnije”, autora Gordane Karovic, arheologa Republickog Zavoda za zastitu spomenika kulture – Beograd.

Publici u Kladovu prikazan je snimak podvodnih arheoloskih istrazivanja ostataka Trajanovog mosta, obavljen septembra 2003. godine.

“103. godine n.e., u vreme primirja izmedju dva rata koja rimski imperator Trajan vodi za konacno pokoravanje Dakije, prema nacrtima arhitekte Apolodora iz Damaska, pocinje izuzetan gradjevinski poduhvat – izgradnja zidanog mosta, najveceg koji anticki svet ikada video. Tacno 19. vekova kasnije, sredinom septembra 2003.godine, Republicki zavod za zastitu spomenika kulture, zahvaljujuci sredstvima koje je izdvojilo Ministarstvo kulture i medija RS, kao i pomoci ustanove “Plovput” i preduzeca “Akvamont”, oba iz Beograda, zapoceo je radove na podvodnim arheoloskim istrazivanjima ostataka Trajanovog mosta. Autorski film “Trajanov most – 19 vekova kasnije” nastao je od snimaka napravljenih tokom ovih radova. Film je prvi put prikazan na 5. medjunarodnoj smotri arheoloskog filma u Narodnom muzeju u Beogradu, a zatim, u okviru iste manifestacije, u Kraljevu i Novom Sadu. Sada je, na izuzetno zadovoljstvo autora, prikazan u Kladovu, gradu koji cuva ostatke Trajanovog mosta, ovog izuzetnog zpomenika kulture koji treba i moze, ukoliko se to svi zajedno potrudimo, da postane centar svih njegovih turisticknih aktivnosti.”

Gordana Karovic

U Galeriji Centra za kulturu otvorena je izlo žba radova učesnika likovne kolonije «Đerdap-turist», na kojoj su stvarali; Sava Stojkov iz Sombora, Vladimir Spasić iz Sombora, Neda Stojsavljević iz Beograda, Milan Pivnički iz Novog Sada, Saša Dobrić iz Novog Sada, Lazar Marković iz Novog Sada, Svjetlana Došen iz Novog Sada, Nataša Radišić iz Novog Sada, Jelena Stojković iz Novog Sada, Vladimir Šešija iz Novog Sada, Igor Cvejanović iz Novog Sada, Zoran Andrić iz Novog Sada, Lidija i Zvonko Tilić iz Smederevske Palanke, i Milisanda Milović iz Kladova.

U Galeriji Centra za kulturu svečano je otvorena izložba slika i promovisana monografija o likovnom stvaralaštvu Save Stojkova iz Sombora.

Izložbu su otvorili, Sava Stepanov istoričar umetnosti i Bogoljub Popović direktor a.d. “Đerdap-turist” Kladovo.

Bajkoviti krajolici vojovođanske ravnice izazvali su veliku paznju ljubitelja likovne umetnosti u Kladovu.

KLADOVO TRANSPORT – NEUSPELO BEKSTVO U PALESTINU”


Krajem oktobra 1939. godine, oko 1200 Jevreja iz Nemačke, Austrije i Čehoslovačke krenuli su organizovano, preko svojih cionističkih omladinskih organizacija i preko organizacija koje su se posebno bavile pokušajem spašavanja Jevreja, na veliko putovanje do Palestine, kako bi se izvukli od nacističkog pakla u Nemačkoj.

Bilo je predvidjeno da se dalje putuje Dunavom do Suline, gde je trebalo da čeka veliki prekomorski brod koji bi izbeglice prebacio do Palestine. Problem je bio u tome što ovi putnici nisu imali tranzitne vize i nisu imali sertifikate, odnosno vizu za ulazak u Palestinu. Sertifikate su izdavali Britanci koji su tada držali teritoriju Palestine, a oni su ograničavali ulaz Jevreja. Tako je zapravo ovo bio jedan od brojnih ilegalnih pokušaja ulaska u Palestinu.

Krenula su tri broda “Car Dušan”, Car Nikola II”, i “Kraljica Marija”.

Flotila brodova krenula je prema Crnom moru. Zaustavili su se u Vukovaru na kratko u Beogradu.Zatim su krenuli dalje ka Donjem Milanovcu. Tamo je trebalo da stigne telegram koji potvrdjuje da ih u Sulunu čeka morski brod. Ali taj telegram nije stizao.

Posle skoro mesec dana bez nade, iznenada iz magle, iz Turn Severina došao je ogroman šlep “Penelopi” koga je vukao mali rečni remorker i putnici-emigranti su se oduševili u nadi da se put nastavlja. Čim je stigao, brod se okrenuo i vratio nazad prazan, jer mu je tako naknadno javljeno.

“Dva cara i kraljica” su stalno bili na otvorenoj reci, po hladnom vremenu i neizvesnosti. Pošto se čekanje oteglo, a na Dunavu počeo da hvata led, brodovi su morali da se sklone u zimovnik za brodove u Kladovu. U Kladovu su boravili od kraja 1939. sve do septembra 1940.godine, gde su srdačno primljeni od meštana malog ribarskog gradića.

Pošto veliki brod i dalje nije stizao, a u Kladovu je zbog blizine Nemaca u Rumuniji postalo opasno, šlepovi su putnike vratili natrag do Šapca na reci Savi. To je bilo septembra 1940. godine.

Kako je vreme prolazilo, a Nemci se približavali, ljude je sve više napuštala nada da će otići iz Šapca. Pojedinci su bežali preko nekih veza koje su sami pronašli. Oko dve stotine dece, bez roditelja, uspelo je da ode u dva transportera sa šabačke železničke stanice za Palestinu.

Posle 6. aprila 1941.g. sve nade su napuštene. Nemci su okupirali Srbiju, ušli u Šabac i zaveli iste one mere od kojih su svi ti Jevreji dve godine ranije pobegli.

Zbog nekih partizanskih akcija, Nemci su se posebno okomili na stanovništvo Šapca. Iživljavali su se na muškom delu stanovništva uključujući Srbe i Jevreje. Nekoliko dana su ih držali zatvorene i terali su ih da trče i marširaju od sela Klenka do sela Jarka. Iznemogle i posrnule su ubijali. Posle desetak dana mučenja, Jevreji izbeglice, šabački Jevreji i šabački Cigani odvedeni su iz grada i streljani kod mesta Zasavica.

Žene iz logora u Šapcu su sa decom po izuzetnoj hladnoj zimi, februara 1942.g. oterane iz Šapca za Beograd. Išle su pešice po snegu i vetru noseći u rukama i vodeći za sobom decu koja su se usput smrzavala i umirala od jake hladnoće. Majke su po svedočenju očevidaca, ludele od bola za decom i čupale kosu. One koje su stigle do logora Sajmište, bile su likvidirane u kamionu sa gasom.

Posle rata napravljen je spisak od 1057 imena pobijenih muškaraca i žena,austrijskih, nemačkih, slovačkih i šabačkih Jevreja.

16. oktobra 2002. godine, nakon 62 godine, u znak sećanja na stradale Jevreje Kladovu je darovan spomenik jevrejskim žrtvama, koji potvrdjuje da je naš grad bio jedina mirna luka na putu za Obećanju zemlju.


STARO KLADOVO U USPOMENAMA - izlozbena postavka sa mirisom proslih vremena, oslikava nam Kladovo s kraja 19. i pocetka proslog veka. Kladovo je ponovo ozivelo u uspomena najstarijih zitelja.

Od zaborava su otrgnute stare vec pozutele porodicne fotografije, stari namestaj, sacuvani predmeti, gradjanska nosnja nekadasnje varosice, unikatni rucni radovi, a da celokupni ambijent dobije patinu proslosti, sluzene su mirisne vanilice i drugi sitni kolaci.

Izlozbom o zivotu u dunavskoj varosici, od pre stotinak godina, i fotodokumentacionom gradjom, Centar za kulturu Kladovo se ukljucuje u Dane evropske bastine – manifestaciju Ministarska kulture RS, koja govori o vrednostima spomenika kulture i duhovnog nasledja naseg naroda.

Ovde možete pogledati još fotografja sa izložbe

Pozorisna sezona u Kladovu zapocela je predstavom, “KABARE 011”, Jugoslovenskog Dramskog pozorista iz Beograda.

Doajeni glumacke scene, Rada Djuricin i Misa Janketic, uz klavirsku pratnju Branislava Zarina, bravurozno su izveli sarolike, kolaz testove, knjizevnika Mome Kapora.

Prezadovoljna publika je gromskim aplauzom nagradila glumce koji su plenili svojim izvodjenjem, kroz tekst, pesmu i igru.

U biblioteci Centra za kulturu Kladovo predstavljen je umetnicki performans, satkan od poezije i kreativnog stvaralastva, u kome su ucestvovali: pisac Adam Puslojic iz Beograda, slikar – Dragoljub Firulovic iz Negotina, Miodrag Stefanovic i Slobodan Grozdanovic iz Negotina. Publika je pored stihova pomenutih autora imala priliku da uziva u nesvakidasnjoj postavci kamenja, koje su sakupili clanovi udruzenja “Lovaca na kamenje” iz Negotina, sakupljeno u okolnim planinama Krajine. Autor postavke je Bojana Stojanovic


Centar za kulturu Kladovo je sezonu kulturnih desavanja zapoceo sa prepunom galerijom posetioca, prilikom svecanog otvaranja izlozbe slika akademskog slikara, Ivana Nedeljkovica iz Beograda.
Direktor Centra za kulturu – Zaklina Nikolic, je izrazila svoje zadovoljstvo sto na buducem putu uspeha, upravo Centar za kulturu i grad Kladovo, predstavlja Ivana Nedeljkovica sa svojom prvom samostalnom izlozbom, koja je veoma bitna za pocetak svakog mladog umetnika.



Ivan Nedeljkovic je rodjen 1977.g. Zavrsio je Akademiju Lepih Umetnosti u klasi prof Mome Antonovica 2002.g. Iako veoma mlad slikar pokazuje zrelost izraza, pazljivo biran kolorit koji je snazno usmeravan njegovim unutrasnjim bicem koje sve stavlja u sluzbu zivota.



Vesto izbalansiran odnos bojenih povrsina i crteza, ukazuje na pazljivu analizu likovnih vrednosti. Priroda je bestelesna, obiluje svetlom koje nema svoj konkretan izvor vec izvire iz objekta kao pramaterija univerzuma. U potezima je imperativ slobode kao glavna maksima umetnickog hodocasca. Prizori bude cula, intuiciju, ideal, ne postavlja pitanja, ne daju odgovore vec egzistiraju kao zaseban svet ociscen od trivijalnosti. Putevi, nove staze, raskrsca … stoje pred nama kao brod uvek spreman da nas odvede u drugi polaritet stvarnosti. Na Ivanovim platnima se zile razuma i emotivnog dozivljaja preplicu nesputano i cisto, on hoda po tankoj granici ekspresije i impresije vrlo hrabo i sigurno opisujuci oblike novih mogucnosti, novih resenja, hijerarhiju osecanja i snagu temperamenta.
O umetnickom aspektu, likovnog stvaralastva Ivana Nedeljkovica, govorila je Milisanda Milovic, akademski slikara iz Kladova.



Za potrebe popune knjiznog fonda Biblioteke Centra za kulturu, Skupstina opstine Kladovo je izdvojila 100.000,00 dinara. Ovih dana uveliko se vrsi nabavka trazenih i rado citanih izdanja, za oko hiljadu korisnika ove Biblioteke.